ZAGADENJE VODE

         

          ZAGADENJE VODE

• Je kontaminacija vodenih sistema (npr. jezera, reka, okeana, izdana i podzemnih voda). Zagađenje vode se javlja kad se zagađivači direktno ili indirektno ispuštaju u vodu bez adekvatnog tretmana za uklanjanje štetnih jedinjenja.

• Zagađenje vode utiče na biljke i organizme koji žive u tim vodenim sistemima. U skoro svim slučajevima efekat je štetan ne samo za individualne vrste i populacije, nego za celokupnu biološku zajednicu.

     . Glavni zagađivači su otpadne vode, dok štetu sprečavaju sistemi za obradu otpadnih voda.   

     . Zagađenje vode može biti biološko, termalno, hemijsko i fizičko.Pod termickim zagadjivajem          podrazumeva sa svako povisenje temperature stanista izazvano ljudskom delatnoscu.

  

      OPSTI PROBLEMI 

• Voda je životna sredina kojoj je nastao život i bez čiste i zdrave vode nema života.[1][2] Većina reka, naročito u razvijenim zemljama sveta, postale su kanali otpadnih voda. Industrijske i komunalne otpadne vode prevazišle su kapacitete vodenih tokova, pa voda nije u stanju da te otpadne materije razgradi. Velike reke u Evropi nose tone štetnih supstanci (npr. soli teških matala: žive, olova, kadmijuma, te celuloznu pulpu, ulja, deterdžente i dr.), pa se ne mogu koristiti za piće i rekreaciju.

• Svesnost o zagađenju voda, kao i sam ovaj problem postoje odavno. U 18. veku zabeležena je rečenica: Reka Rajna — to je znano — pere Keln, plemeniti grad, ali recite koja je to božanska sila koja će oprati reku Rajnu? Uprkos tim ranim saznanjima, zagađenje je najznačajniji i najaktuelniji problem današnjice. Vode su kontamiranije nego ranije. Visla, Laba, Odra i još neke velike evropske reke postale su gotovo sasvim bez riba. U slučaju najvećeg trenutnog zagađenja, pola proticaja francuske Sene nizvodno od Pariza čine otpadne vode. Poređenja radi, Parižani su do kraja 18. veka vodu pili direkto iz basena Sene, što bi danas dovelo do zdravstvenih posledica.[3]

• Sem zdravstvenih problema, zagađenje stvara i mnoge druge, često neočekivane probleme. Tako se reka Kajahoga, koja se kod Klivlenda uliva u američko jezero Iri, tokom svoje istorije zapaljivala čak trinaest puta. To se dogodilo jer kroz nju protiče velika količina nafte, a jednom prilikom, 1952, nastao požar je u potpunosti uništio drveni železnički most. Usled lošeg ekološkog stanja, u reci se razvijaju biljke, životinje i mikroorganizmi kojima štetne materije pogoduju (anabena, ešerihija koli), dok drugi živi organizmi odumiru.

        NECISTOCE VODE 

• Nečistoće u vodi se razgrađuju pomoću razgrađivača. Međutim, ako su ti procesi neprirodni i voda opterećena velikim količinama štetnih supstanci, potreban je dovod rastvorenog kiseonika radi povećanih oksidacionih procesa.
• Zbog toga se smanjuje količina kiseonika potrebnog živim bićima (biljke, ribe i dr.). U krajnjem slučaju, nedostatak kiseonika dovodi do uginuća živih bića u vodi i takva voda postaje mrtva. 
• U takvoj vodi mogu živeti samo anaerobne bakterije, koje mogu živeti bez kiseonika. 
• Prema procenama, u mora i okeane godišnje se ispusti oko 6 miliona tona nafte i njenih derivata, 200.000 tona olovnih jedinjenja, 5.000 tona žive i ogromne količine pesticida.[4]

• Potrošnja vode po stanovniku zavisi od nivoa standarda u određenoj državi i kreće se od 10 do 1.500 l/stanovniku na dan, a u izrazito razvijenim državama i više. 
• Pesticidi, čija proizvodnja u svetu iznosi oko 25.000 tona godišnje, i soli teških metala ušli su u sve lance ishrane. 
• Dokazano je da se koncentracija otrova povećava kroz karike lanaca ishrane, a kako se čovek nalazi na kraju tih lanaca, pripada mu najviše tih otrova. Danas su posebno zagađena i ugrožena priobalna mora u Evropi (Sredozemno, Jadransko i Baltičko) koja čine male zatvorene ekosisteme. Reke koje dotiču u ta mora donose tone otpadnih supstanci, pesticida, soli teških metala, deterdženata i dr

          OTPADNE VODE

         . Osim toga, znatne količine nafte i njenih derivata dospevaju u mora i okeane kao                              posledica udesa tankera i kvarova na naftnim platformama. 

• Voda je nezamenjiva u velikom broju tehnoloških postupaka. Poznati su podaci o potrošnji tehnološke vode po jedinici proizvoda u nekim granama industrije. Ako se u vodene tokove ispuštaju fosfati i nitrati iz veštačkih đubriva, deterdženti iz domaćinstava i hemijske industrije te filtrat iz deponija otpada, tada te materije potpomažu rast vodenih algi, koje imaju izraženu potrebu za kiseonikom. 
• Time se voda još više osiromašuje sa kiseonikom. Uginućem i truljenjem tih algi troše se i poslednje zalihe kiseonika u vodi, što dovodi do gašenja života.[7]

• Reka Po u Italiji donosi tone otpada, pesticida i veštačkih đubriva. Tako nastaje „cvetanje vode“ u delu Jadranskog mora. 
• Zbog nedostatka kiseonika dolazi do uginuća algi, što uslovljava stvaranje sluzi na površini vode i uginuća živog sveta ispod površine vode. 
• Osim navedenih, postoji čitav niz zagađivača koji su naizgled zanemarljivi, ali su u stvarnosti vrlo opasni. Tipičan primer takvog zagađivača je ispuštanje ulja iz motornih vozila.

• Koliko je ozbiljno zagađenje ove vrste dovoljno govori podatak da je 1l potrošenog ulja u stanju da zagadi oko 1 milion litara vode. 
• Prema procenama, na planeti Zemlji ima 1,4 milijardi km3 vode. Od toga samo 0,8% otpada na slatku vodu u podzemnim vodotokovima, rekama i jezerima.
• S povećanjem standarda ljudi, urbanizacijom i s razvojem industrijske proizvodnje, potrošnja vode stalno raste. Paralelno sa porastom potrošnje vode, povećava se i količina proizvedenih otpadnih voda.